U savremenom društvu, gde je tempo života brz, pritisci svakodnevni, a površna povezanost često zamenjuje pravu bliskost, potreba za međuljudskom podrškom postaje neophodna.

Biti podrška nekome ne znači rešavati njihove probleme, već biti sigurno mesto za razgovor, bez osuđivanja. To je prostor gde se emocije mogu izraziti bez straha, gde reči ne moraju biti savršene, a tišina ima težinu razumevanja.

Na radionici „Oklop podrške“ sa mladima smo se bavili upravo tim temama razumevanjem sebe i drugih, razvijanjem emocionalne pismenosti i građenjem kvalitetnih odnosa. Emocionalna inteligencija je u središtu ovih procesa, jer nam omogućava da prepoznamo, izrazimo i regulišemo sopstvene emocije, ali i da sa empatijom odgovorimo na emocije drugih.

Mladi su kroz interaktivne aktivnosti istraživali šta znači biti podrška, kako prepoznati kada je podrška potrebna, i kako da bez osuđivanja stvore atmosferu u kojoj je bezbedno govoriti o osećanjima, slabostima i ličnim izazovima. Razgovarali smo o važnosti postavljanja granica, ali i o važnosti prisnosti, ranjivosti i otvorene komunikacije.

„Oklop“ u ovom kontekstu ne znači zid koji nas štiti od drugih, već snagu zajedništva koja nas čini otpornijima. To je podrška koja ne guši, već osnažuje. Kroz međusobno razumevanje gradimo mostove poverenja, stvaramo veze koje traju i učimo da budemo deo mreže sigurnosti za sebe i druge.

Verujemo da zajednica ne postaje snažna kada svi izgledaju isto, već kada se svi osećaju sigurno da budu ono što jesu. Upravo to je poruka ove radionice: stvaranje bezbednog prostora u kojem možemo rasti zajedno.