Udruženje Svetionik i Momentum sproveli su u aprilu 2026. godine monitoring prakse prodaje alkoholnih pića mladim kupcima u Novom Pazaru, metodom tajne kupovine (Mystery Shopper). Rezultat je nedvosmislen: alkohol je prodat u 94,7% pokušaja, a identifikacioni dokument nije zatražen ni u jednom objektu koji smo posetili.

Zašto smo ovo radili

Zakon je jasan: prodaja alkoholnih pića licima mlađim od 18 godina je zabranjena. Ali postojanje zabrane samo po sebi ne znači mnogo ako se ona ne primenjuje u svakodnevnoj prodaji, na kasi, u realnoj situaciji.

Upravo to smo hteli da proverimo — ne kako trgovci opisuju svoju praksu, nego šta se zaista dešava kada mlad čovek uđe u objekat i zatraži alkohol.

Monitoring je sproveden u okviru projekta „Zdravlje mladih ispred profita – Veća zaštita maloletnih potrošača od prodaje alkohola“, trogodišnjeg projekta usmerenog na jačanje zaštite maloletnika od prodaje alkohola u Srbiji. Projekat povezuje organizacije civilnog društva, trgovce, institucije i donosioce odluka, sa ciljem da se unaprede prakse odgovorne prodaje.

Kako smo proveravali: metod tajne kupovine

Mystery Shopper – tajna kupovina je prikrivena metoda monitoringa u kojoj obučeni učesnik nastupa kao običan kupac i prati unapred definisanu situaciju kupovine.

Za razliku od ankete, u kojoj prodavac opisuje kako inače postupa, i za razliku od najavljene kontrole, u kojoj je zaposleni svestan da se njegovo ponašanje posmatra, ovaj pristup pokazuje stvarnu praksu u svakodnevnim uslovima.

Monitoring je sproveden u aprilu 2026. godine i obuhvatio je većinu tipova objekata u Novom Pazaru koji prodaju alkohol — prodavnice, supermarkete, specijalizovane prodavnice pića (podrume pića), market i kiosk.

Tokom svake posete istraživač je nastupao kao redovan kupac i pokušao da kupi alkoholni proizvod. Nakon interakcije popunjavan je standardizovani obrazac sa podacima o:

• vrsti objekta (bez naziva, samo šifra),
• traženom proizvodu,
• tome da li je zatražen identifikacioni dokument,
• tome da li je prodavac pitao kupca za godine,
• ishodu — da li je prodaja izvršena,
• ponašanju prodavca,
• postojanju vidljivog upozorenja o zabrani prodaje maloletnicima,
• gužvi u objektu,
• prisustvu promocije alkohola.

Nazivi objekata nisu i neće biti objavljeni. Cilj ovog monitoringa nije javno prozivanje pojedinačnih trgovaca, već dobijanje podataka koji mogu poslužiti za edukaciju, unapređenje procedura i zagovaranje doslednije zaštite mladih.

Nalaz 1: alkohol je prodat u 94,7% pokušaja

Prodaja alkohola realizovana je u 94,7% poseta. Samo u jednom slučaju prodaja nije izvršena.

U praksi to znači da kupac, bez obzira na izgled i starost — a među kupcima je bilo i maloletnika — alkohol dobija gotovo uvek. Odluka o prodaji donosila se bez ijedne formalne provere uzrasta.

Nalaz 2: lična karta nije tražena — nijednom

Drugi nalaz objašnjava prvi: provera identiteta potpuno je izostala. Ni tokom jedne posete nije zatražena lična karta ili drugi identifikacioni dokument. Stopa evidentirane provere identiteta iznosi 0%.

Ovo je centralni nalaz monitoringa, jer je provera dokumenta jedini pouzdan način da prodavac utvrdi da li kupac ispunjava starosni uslov za kupovinu alkohola. Procena „na izgled“ nije provera — a izgled je, kao kriterijum, nepouzdan u oba smera.

Nalaz 3: pitanje o godinama postavljeno je u 5,3% poseta

Verbalno pitanje o godinama takođe nije predstavljalo uobičajenu praksu. Postavljeno je u svega 5,3% poseta.

I tu je ključna kvaka: čak i u tom jednom slučaju dokument nije zatražen, a prodaja je ipak izvršena. Usmeno pitanje bez provere dokumenta ne pruža nikakvu zaštitu — kupac može navesti bilo koju godinu.

Za odgovornu prodajnu praksu nije dovoljno osloniti se na utisak o izgledu kupca ili na njegovu verbalnu tvrdnju. Ključna je jasna procedura koja zaposlenom govori kada i na koji način treba da proveri dokument.

Nalaz 4: reklama je vidljivija od upozorenja

Podaci o prodajnom okruženju dodatno osvetljavaju problem:

Drugim rečima, kupac koji uđe u objekat gotovo osam puta češće vidi poruku koja ga podstiče da kupi alkohol nego onu koja podseća da se maloletnicima ne sme prodavati.

Ovaj monitoring ne dokazuje da promocija uzrokuje izostanak provere starosti, niti uzorak omogućava takav zaključak. Ali podaci jasno pokazuju neravnotežu između komercijalnih i preventivnih poruka u prodajnom okruženju — a to je tačka koju je lako i jeftino ispraviti.

Nalaz 5: „nije bilo vremena“ ne stoji kao objašnjenje

Čest argument u razgovoru o ovoj temi jeste da prodavci nemaju vremena za proveru kada je gužva. Podaci to ne potvrđuju.

U 89,5% poseta u objektu nije bilo gužve. Izostanak provere starosti, dakle, nije bio ograničen na situacije u kojima su zaposleni bili posebno opterećeni.

Uz to, ponašanje prodavaca je u 94,7% poseta ocenjeno kao ljubazno ili neutralno. Samo u jednom slučaju interakcija je ocenjena kao neprijatna.

Ova kombinacija nalaza je važna jer usmerava tumačenje sa ličnog odnosa zaposlenih prema kupcima na pitanje organizacione prakse: zaposleni su uglavnom komunicirali korektno, ali provera starosti jednostavno nije bila deo procedure — jer ta procedura ne postoji.

Pregled ključnih pokazatelja

Šta preporučujemo trgovcima

Nalazi ukazuju na potrebu da se provera starosti pretvori iz lične procene zaposlenog u standardnu poslovnu proceduru. To ne zahteva ni ulaganje ni komplikovanu organizaciju. Predlažemo tri koraka koje svaki objekat može da uvede odmah:

1. Jedno pravilo za sve na kasi

Dogovorite kada se dokument traži i kako se prodaja odbija mirno i profesionalno. Kada pravilo važi za sve zaposlene jednako, niko ne mora sam da procenjuje i niko ne snosi individualni pritisak.

2. Petnaest minuta obuke

Kratak razgovor sa zaposlenima i nekoliko primera iz prakse dovoljni su da provera postane rutina. Isto ponovite sa svakim novim radnikom, prilikom uvođenja u posao.

3. Nalepnica koja radi umesto vas

Vidljivo upozorenje na ulazu, kod rafova sa alkoholom i na kasi unapred kaže kupcu šta ga čeka — i zaposlenom znatno olakšava da traži dokument, bez neprijatnosti.

Trgovinskim lancima i vlasnicima više objekata preporučujemo da odgovornu prodaju uključe u interne procedure, uvodnu obuku novih zaposlenih i povremene interne provere. Posebna pažnja treba da bude usmerena na situacije u kojima se alkohol prodaje uz promotivne ponude — komercijalna aktivnost ne bi smela da potisne obavezu provere starosti.

Šta preporučujemo institucijama

Nadležnim institucijama preporučujemo da rezultate koriste kao povod za preventivni razgovor sa privrednim subjektima, ciljane kontrole i jasnije informisanje o obavezama prodavaca. Efikasniji rezultat postiže se kombinovanjem nadzora sa edukacijom, umesto oslanjanja isključivo na sankcije.

Saradnja inspekcijskih službi, lokalne samouprave, organizacija civilnog društva i predstavnika trgovaca može pomoći da se odgovornost podeli i da se uspostavi ujednačenija praksa.

Ograničenja istraživanja

Važno je da nalazi budu ispravno protumačeni. Ovaj monitoring nije reprezentativna statistička procena svih prodajnih objekata u Novom Pazaru, već prikaz prakse zabeležene tokom konkretnih poseta u aprilu 2026. godine.

Rezultati pokazuju šta se dogodilo tokom tih poseta, ali ne omogućavaju zaključak da se identična praksa primenjuje u svakom objektu ili u svakom trenutku. Monitoring je koncentrisan na kratak vremenski period, pa nalazi ne obuhvataju moguće razlike između drugih dana u nedelji, sezona ili kasnijih termina.

Ipak, podaci predstavljaju relevantnu osnovu za razgovor sa trgovcima i nadležnim institucijama, za ciljane edukativne aktivnosti i za ponovljeni monitoring nakon sprovedenih intervencija.

Šta dalje

Nalazi prve runde monitoringa treba da budu početna tačka za praktične aktivnosti, a ne završetak procesa. U narednom periodu planiramo:

• predstavljanje nalaza relevantnim institucijama, trgovcima i predstavnicima maloprodajnih lanaca;
• edukaciju i podršku trgovcima kroz kratke praktične sesije i distribuciju vizuelnih materijala i upozorenja za objekte;
• institucionalni dijalog sa nadležnim inspekcijama i lokalnim institucijama;
• javnu komunikaciju bez senzacionalizma i bez nepotrebnog identifikovanja pojedinačnih objekata;
• ponovljeni monitoring nakon perioda od tri do šest meseci, uz iste ključne indikatore, kako bi se izmerilo da li je došlo do promene.

Cilj je jednostavan: da provera godina postane redovna i očekivana praksa pri prodaji alkohola, a ne izuzetak.

Otvoreni smo za saradnju sa svakim objektom koji želi da uvede jasnu proveru godina. Odgovorna prodaja štiti mlade — i istovremeno štiti trgovca od rizika i kršenja propisa.

Detaljno istraživanje

Kompletan izveštaj sa opisom metodologije, svim grafikonima i pregledom pojedinačnih pokazatelja dostupan je na pdf-u ispod:

Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije i IOGT-NTO Movement. Za njegovu sadržinu odgovorni su isključivo Udruženje Svetionik i Momentum i ona nipošto ne odražava stavove Evropske unije i IOGT-NTO Movement