U okviru Caffe dijaloga pod nazivom „Kako prekinuti tišinu – mladi i hrabrost da progovore“, okupili su se mladi ljudi koji veruju da promena počinje onda kada odlučimo da ne ćutimo. Ovaj događaj bio je prostor susreta, razmene i promišljanja, ali i snažan podsetnik da govoriti – naročito o teškim temama – zahteva hrabrost.

Naši govornici, Jusuf Arifović, Selma Kolašinac i Pavle Cicvarić, mladi koji svojim svakodnevnim delovanjem menjaju zajednicu na bolje, otvorili su dijalog o ćutanju, strahu i izazovima sa kojima se suočavaju oni koji biraju da dignu glas. Kroz njihove lične priče dotaknute su brojne važne teme: unutrašnji otpori, pritisak okoline, ali i snaga solidarnosti.

U atmosferi poverenja i međusobne podrške, učesnici su zajedno razmatrali pitanja koja se tiču svih nas:
• Šta znači biti hrabar u savremenom društvu?
• Kada govorimo da bismo zaštitili sebe, a kada iz osećaja odgovornosti prema drugima?
• Gde se susreću lična dobrobit i kolektivna odgovornost?

Dijalog je pokazao koliko je važno imati siguran prostor u kojem možemo slobodno izraziti svoja osećanja, iskustva i dileme. Istovremeno, osvetlio je činjenicu da govoriti nije uvek lako – posebno u sredinama gde je tišina često doživljena kao bezbedniji izbor.

Kada je ćutanje izraz dostojanstva, a kada znak nemoći ili pasivnosti?
Ovo pitanje ostaje otvoreno – kao poziv svima nama na dublje razmišljanje. Jer nečija tišina može biti vapaj za pomoć, oblik otpora, ali i molba za razumevanje i podršku. S druge strane, ista ta tišina može označavati povlačenje, odsustvo empatije i odustajanje od odgovornosti.

Zato je važno da gradimo zajednicu u kojoj se glas čuje i poštuje, u kojoj se hrabrost ne meri glasnoćom, već iskrenošću i spremnošću da budemo tu jedni za druge – i kada govorimo, i kada slušamo