Kako nastaju naši estetski izbori, šta zapravo znači „lepo“ i ko određuje ta merila? Da li je ono što nam se sviđa ujedno i estetski vredno? Ova i slična pitanja bila su u središtu predavanja profesora dr Seada Šemsovića, održanog pred mladima zainteresovanim za umetnost, filozofiju i društvene nauke. Cilj susreta bio je da podstakne razmišljanje o estetskoj pismenosti – sposobnosti prepoznavanja, razumevanja i vrednovanja estetskih fenomena u svakodnevnom životu i umetnosti.

Tokom predavanja, profesor Šemsović je istakao da se naši estetski kriterijumi ne formiraju izolovano, već su duboko ukorenjeni u kulturnim, istorijskim i društvenim kontekstima. Kroz primere iz umetnosti, mode, muzike i popularne kulture, ukazano je na to koliko se shvatanja lepote menjaju kroz vreme i prostor, ali i na činjenicu da bez određenih standarda ne bismo mogli da razvijamo dublje razumevanje umetničkih vrednosti. „Pitanje estetskog mora biti povezano sa nečim prirodnim“, poručio je profesor, sugerišući da istinsko estetsko iskustvo ne može biti potpuno odvojeno od ljudske intuicije i osećanja.

Jedan od ključnih segmenata predavanja bio je posvećen poređenju estetskih normi u različitim kulturama, ali i analizi načina na koje društvene mreže i savremeni mediji utiču na oblikovanje naših estetskih ukusa. Posebno je naglašena potreba za razvojem kritičkog mišljenja kod mladih, kako bi mogli da razlikuju površne estetske trendove od dubljih kulturnih i umetničkih vrednosti.

U diskusiji koja je usledila, prisutni su imali priliku da postavljaju pitanja, dele svoja mišljenja i iznesu lična iskustva u vezi sa doživljajem lepog. Interaktivni karakter događaja omogućio je razmenu mišljenja i podstakao učesnike da preispitaju sopstvene estetske stavove i uticaje iz okruženja. Otvorena su i pitanja o tome kako estetska pismenost može doprineti razvoju zdravijeg, empatičnijeg i kulturno osvešćenijeg društva.

Ukazano je i na važne praznine u formalnom obrazovanju – naročito u umetničkim oblastima poput muzike, likovne umetnosti i književnosti – koje često ne uspevaju da obuhvate specifične kulturne vrednosti i izraze karakteristične za naš region. Zaključeno je da estetsko obrazovanje mora biti osnaženo i integrisano u širi obrazovni sistem, kako bi mladi razvijali sopstvenu estetsku svest u skladu sa sopstvenim identitetom i kulturološkim nasleđem.

Predavanje prof. Šemsovića otvorilo je važne teme i ostavilo prostor za dalju diskusiju o tome kako kroz umetnost, obrazovanje i dijalog možemo razvijati društvo koje neguje autentične estetske vrednosti, otvoreno je za razlike i promišlja o lepoti ne samo kao vizuelnom doživljaju, već kao izrazu ljudskosti, duha i međusobnog razumevanja.